Ostavinski postupak u Novom Sadu

Ko vodi postupak

Mesno je nadležan sud na čijem području je ostavilac imao prebivalište ili boravište u vreme smrti. Sud može da poveri javnom beležniku da sastavi smrtovnicu i sprovede ostavinsku raspravu. Odluka javnog beležnika kao poverenika suda može se pobijati pravnim lekovima kao da ju je doneo sud.

Kako teče postupak

1. Smrtovnica: sastavlja se na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih i sadrži podatke o ostaviocu, mogućim naslednicima, imovini i testamentu, ako postoji.
2. Popis i procena imovine, kada je potrebno ili kada to zatraži neko od naslednika.
3. Ročište na kome se naslednici izjašnjavaju da li prihvataju nasleđe ili mu se odriču. Ako postoji testament, on se proglašava.
4. Rešenje o nasleđivanju, kojim se utvrđuje ko su naslednici i koji su im delovi.

Prihvatanje i odricanje od nasleđa

Zaostavština prelazi na naslednike po sili zakona u trenutku smrti ostavioca. Naslednik se do okončanja prvostepenog postupka može odreći nasleđa izjavom pred sudom ili pismenom izjavom sa overenim potpisom. Ako se do tada ne odrekne, smatra se da je nasleđe primio, a isto važi i kada je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom, dok mere očuvanja zaostavštine i tekućeg upravljanja to ne znače. Odricanje ne može biti delimično, a ko je već primio nasleđe, ne može se više odreći. Izjava o prihvatanju ili odricanju je neopoziva, ali se njen poništaj može zahtevati ako je posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.

Zakonski naslednici i testament

Ako nema testamenta, nasleđuju zakonski naslednici po naslednim redovima. U prvom redu su potomci i bračni drug, koji nasleđuju na jednake delove. U drugom redu su bračni drug i roditelji ostavioca, a bračni drug dobija polovinu zaostavštine. Dalje nasleđuju dedovi i babe i ostali preci. Testament može biti svojeručni, pismeni pred dva svedoka, sudski ili javnobeležnički, a u izuzetnim prilikama postoje i posebni oblici. Sačiniti ga može lice koje je navršilo petnaest godina i sposobno je za rasuđivanje, a da bi važio, mora biti sačinjen u obliku i pod uslovima koje zakon propisuje.

Nužni deo

Nužni naslednici su potomci i usvojenici ostavioca, njegov bračni drug i roditelji, a braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci samo ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život. Nužni deo je polovina dela koji bi im pripao po zakonu (potomci i bračni drug), odnosno trećina (ostali nužni naslednici). Ostavilac ne može da ga umanji testamentom ili poklonima, a nužni naslednik može da zahteva svoj deo u roku od tri godine, koji se računa od proglašenja testamenta, a kada je nužni deo povređen poklonima, od smrti ostavioca.

Ako među naslednicima postoji spor

Ako postoje sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, na primer da li neka imovina ulazi u zaostavštinu, sud prekida raspravljanje zaostavštine i upućuje stranke na parnicu. Kada rešenje o nasleđivanju postane pravnosnažno, zaostavština se po pravilu ne raspravlja ponovo: imovina koja se kasnije pronađe raspodeljuje se novim rešenjem, a prava na osnovu naknadno pronađenog testamenta ostvaruju se u parnici.

Šta je korisno pripremiti

• izvod iz matične knjige umrlih
• podatke o mogućim naslednicima (ime, JMBG, adresa, srodstvo)
• testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju, ako postoje
• dokumentaciju o imovini (listovi nepokretnosti, saobraćajne dozvole, izvodi sa računa, ugovori o kupoprodaji ili poklonu)

Česta pitanja

Povezane oblasti prava