Nasleđe kada je naslednik ili ostavilac stranac

Koje pravo se primenjuje

Na nasleđivanje se primenjuje pravo države čiji je državljanin bio ostavilac u vreme smrti. Ako pravo te države upućuje nazad na srpsko pravo, kao što mnoge države čine za nepokretnosti, primenjuje se srpsko pravo. Za upis i druga stvarna prava na nepokretnosti u Srbiji uvek važi srpsko pravo. Za državljane Rusije važi ugovor o pravnoj pomoći sa SSSR iz 1962. godine: nasleđivanje nepokretnosti uređuje pravo države u kojoj se nepokretnost nalazi, a pokretne imovine pravo države čiji je ostavilac bio državljanin.

Testament sačinjen u inostranstvu

Testament je punovažan po formi ako je punovažan po bar jednom od ovih prava: mesta gde je sačinjen, državljanstva, prebivališta ili boravišta zaveštaoca, srpskog prava, a za nepokretnosti i prava mesta gde se nepokretnost nalazi. Testament na stranom jeziku prevodi stalni sudski tumač.

Koji sud je nadležan

Za nepokretnosti u Srbiji isključivo je nadležan sud u Srbiji, bez obzira na državljanstvo ostavioca. Za pokretnu imovinu u Srbiji, na primer novac na računu u banci, sud u Srbiji je po pravilu takođe nadležan. Strana odluka o nasleđivanju koja se odnosi na nepokretnost u Srbiji zato se ne može priznati, već se ostavinski postupak vodi ovde. Kod ruskih državljana o pokretnoj imovini po ugovoru odlučuje organ u Rusiji, a rešenje ruskog notara o nasleđivanju može se priznati u Srbiji. Izuzetak je kada je ostavilac poslednje prebivalište imao u Srbiji: naslednici koji ovde žive mogu u roku od šest meseci od smrti tražiti da pokretnu imovinu u Srbiji raspravi sud u Srbiji, ako se nijedan naslednik ne usprotivi.

Stranac kao naslednik nepokretnosti

Stranac nasleđuje nepokretnost u Srbiji kao i domaći državljanin, pod uslovom uzajamnosti, koja se kod nasleđivanja pretpostavlja. Ograničenje za poljoprivredno zemljište može da utiče i na nasleđivanje, pa ga treba proveriti za konkretnu parcelu.

Naslednici u inostranstvu

• Izjavu o nasleđivanju naslednik može dati u ambasadi ili konzulatu Srbije, ili preko punomoćnika sa overenim punomoćjem.
• Od nasleđa se može odreći i pismenom izjavom sa overenim potpisom, do okončanja prvostepenog postupka.
• Strane isprave, kao što su izvodi iz matičnih knjiga, prilažu se sa apostilom i prevodom. Za isprave iz Rusije apostil nije potreban, a konzulat Rusije može da zastupa odsutne ruske naslednike i bez punomoćja, ako nisu ovlastili nekog drugog.
• Dostavljanje u inostranstvo produžava postupak, pa je punomoćnik u Srbiji često praktičnije rešenje.

Posle rešenja o nasleđivanju

Na osnovu pravnosnažnog rešenja naslednik se upisuje u katastar. Porez na nasleđe ne plaćaju naslednici prvog naslednog reda, supružnik i roditelji ostavioca. Naslednici drugog naslednog reda plaćaju 1,5%, a ostali 2,5%. Naslednik drugog reda ne plaća porez na jedan stan ako je sa ostaviocem živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana. Nasleđenu nepokretnost naslednik može da proda i iz inostranstva, preko punomoćnika.

Česta pitanja

Povezane teme